Град Сремска Митровица

Град Сремска Митровица;
	; Зграда Скупштине града Сремска Митровица
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Сремски округ
Седиште	Сремска Митровица
Становништво
Становништво	72.580 (2022)
Географске карактеристике
Површина	762 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт	www.sremskamitrovica.rs

Град Сремска Митровица је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 762 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 56571 ha, а на шумску 8705 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сремска Митровица. Град Сремска Митровица има 26 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79.940 становника. Према подацима пописа 2022. град има 72.580 становника.^[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,8‰, а број запослених у општини износи 18186 људи. У граду се налази 39 основних и 6 средњих школа.

Положај општине[edit | edit source]

Градска општина Сремска Митровица налази се у западном делу Србије и погранична је, тј. има кратку границу са Босном и Херцеговином (Општина Бијељина) на југозападу. Са осталих страна налазе се општине:

запад - Шид
северозапад - Бачка Паланка
север - Беочин
североисток - Ириг
исток - Рума
југоисток - Шабац
југ - Богатић

Природне одлике[edit | edit source]

Рељеф: На простору општине уочавају се четири природне целине у правцу север - југ. Прва и најсевернија целина је планинска - област средишње Фрушке горе, надморске висине 200-540 м. Ова целина је богата шумама и са два мала насеља. Друга целина је јужно подножје Фрушке горе надморске висине 120-200 м, покривено виноградима и воћњацима. Земљиште ове целине је лесно, у оквиру Сремске лесне заравни. Овде се налази низ насеља, махом мањих и усмерених на пољопривреду. Трећа целина је равничарски део Срема надморске висине 80-120 м, покривен ратарским културама. Ово је најнасељенији део општине и ту је смештен градско насеље Сремска Митровица. Најјужнија целина је област северне Мачве, равничарско-мочварног карактера, погодан за ратарство и повртарство.

Клима: У општини влада умереноконтинетална клима, која се одликује топлим и сушним летима, умереним зимама и кишним прелазним добима (касна јесен и касно пролеће).

Воде: На подручју општине постоје два значајнија водотока. Најважнији је река Сава, која протиче правцем запад- исток, дели општину на сремски и мачвански део и протиче кроз градско насеље Сремску Митровицу. Река Босут припада општини сам најнижим делом тока и близу истоименог села се улива у Саву. Остали водотоци су фрушкогорски потоци и равничарски канали мањег значаја. Поре тога на подручју општине постоји и неколико мањих, вештачки насталих језера код села Чалме и Бешеновачког Прњавора.

Биљни и животињски свет: Биљни и животињски свет је осеобен за област Паноније. Од биљака ту су: храст, цер, граб, клен. Животиње су: лисица, јазавац, зец, дивља свиња, срна. Општина је и једина у Србији са популацијом даброва (Бара Засавица).

Насељена места[edit | edit source]

Град Сремска Митровица има највише насељених насеља од свих локалних самоуправа у Војводини - укупно 26 насеља, од чега 2 градска.

Етничка структура[edit | edit source]

Резултати пописа 2011.^[2]‍

Срби	69.849	87,38%
Хрвати	2.112	2,64%
Роми	1.194	1,49%
Мађари	696	0,87%
остали	4.714	5,89%
неизјашњени	2.375	2,97%
укупно: 79.940

Познате личности[edit | edit source]

Галерија[edit | edit source]

Први печат и грб римског насеља Sirm(ium)a. Богиња Фортуна са богатим равничарским плодовима
Грб средњовековне Дмитровице — Civitas Sancti Demetrii
Грб града Митровице између два светска рата
Грб слободног краљевског града Митровице из 1884.
Грб угарске Жупаније Срем, којој Митровица припада у периоду 1881—1918.
Данашњи градски грб
Данашња градска застава